Emina Pašukan o završetku plivačke karijere: Podrška ljudi koje voliš je veoma bitna u svemu što radiš
Septembar uvek donosi osećaj novog početka. Dok za mnoge plivače i plivačice to znači povratak u bazen, novu sezonu ili nastavak karijere na koledžima u Sjedinjenim Američkim Državama, za druge je to trenutak za prelazak u novi, nepoznati deo života – onaj koji dolazi nakon plivačke karijere.
Za Eminu Pašukan, plivačicu i reprezentativku Bosne i Hercegovine koja je godinama gradila svoju karijeru, septembar ove godine označava kraj jedne velike priče i početak nečeg novog. U razgovoru s njom, osvrnuli smo se na njen put, podršku porodice i planove za budućnost. Emina je sa nama podelila kako je izgledao trenutak kada je pre par meseci stala na blok starta za svoju poslednju trku.
„Definitivno nisam očekivala da će biti tolika mešavina osećaja, pogotovo poslednji dan takmičenja i moju poslednju trku,“ priznaje ona. „Iako sam bila spremna da se oprostim od plivanja, poslednja trka je bila dosta emotivna za mene… Sve je imalo neki veći značaj, pogotovo jer su i moji roditelji bili tu da navijaju i završe ovu priču sa mnom u dalekom Teksasu.“
Emina se priseća kako je uživala u tih poslednjih 200 metara prsnog stila. „Naravno, bilo je dosta suza i pre i posle te trke, jer ipak završilo se jedno od najvažnijih poglavlja mog života do sada. Ali na kraju je bilo divno podeliti te osećaje i proslaviti sa mojim curama iz tima koje su takođe završile karijeru i naravno sa mojim roditeljima.“
Kada je reč o podršci porodice, Emina ističe koliko je ona bila presudna tokom njene karijere. „Podrška ljudi koje voliš je veoma bitna u svemu što radiš. Taj tvoj support system mnogo znači tokom svih uspona, a naročito padova u karijeri… Pogotovo u plivanju, koji je mentalno jako izazovan sport. Ja sam zaista imala sreću sa neizostavnom i ogromnom podrškom svojih roditelja tokom ovih 16 godina,“ naglašava ona. „To su bili i ostali moji najveći fanovi, neizostavni navijači na tribinama svakog bazena, koji su proputovali svet zbog par minuta mojih trka. Sve što jesam danas i sve uspehe tokom moje karijere, medalje, odlazak u Ameriku na studije, dugujem svojoj porodici bez koje ništa od toga ne bi bilo moguće.“
Gledajući unazad, Emina se priseća posebnih trenutaka iz svoje karijere, a jedan od najdražih je Balkanijada u njenom Sarajevu, gde je postala balkanska prvakinja na 200 metara prsno. „Bilo je to na mom terenu, moj bazen, moja podrška, prijatelji iz bazena, ali i iz škole, naš ceo tim i jedna nezaboravna atmosfera.“
Što se tiče budućnosti, Emina priznaje da nije bila potpuno sigurna u svoje naredne korake. „Nisam ranije pravila neke velike planove, jer sam bila fokusirana na završetak studija ovde u SAD-u. Jedan od mogućih scenarija bio je nastavak školovanja i upisivanje mastera u Evropi, što se na kraju i ostvarilo, studije ću nastaviti u Barseloni.“
Ovaj trenutak u životu za Eminu predstavlja ne samo kraj jedne uspešne sportske karijere, već i početak novog životnog poglavlja, punog izazova i nepoznatih puteva. Bez obzira na to gde će je život odvesti, jedno je sigurno – sa sobom nosi neprocenjivo iskustvo i podršku najbližih koja je kroz sve ove godine činila njen put mogućim.
