Plivamo kroz biotehnologiju sa Čabom Silađijem
Naša nova rubrika „Plivamo kroz…“ bavi se postignućima plivača van bazena na različitim poljima. Plivanje je sport koji ne samo da razvija i priprema sportiste za trke i takmičenja već ih isto tako priprema i za mnoge izazove i uspehe života sa druge strane startnog bloka a mi vam jednom mesečno predstavljamo takve uspehe.
Čaba je u bazen prvi put uskočio 1997. godine i od tada je njegov plivački put bio prepun uspeha, medalja i nagrada. O njegovim uspesima moglo bi da se piše mnogo a čak i ljudi koji nisu upućeni u plivački sport čuli su njegovo ime. Kao i svaki sportista prolazio je i kroz teške trenutke i velike izazove ali osim karijere duge 25 godina istrajao je u još jedom, u svom školovanju.
Upisao je Tehnološki fakultet u Novom sadu, smer biohemijsko inženjerstvo, a nakon uspešnih osnovnih završio je i master studije. Šampionski, kao i u bazenu, tu se nije zaustavio i sada je na putu do titule doktora nauka..
„Te davne 2009. god kada sam odlučivao o daljem školovanju nisam bio siguran šta bih upisao ali sam vrlo jasno znao šta neću. Odmah sam eliminisao Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, jer tad nisam video perspektivu o tome da jednog dana budem trener. Takođe su redom sa spiska bili precrtani Pravni, Ekonomski i Medicinski fakultet, pa tako sam imao sužen izbor. Odlučio sam se za Tehnološki fakultet u Novom Sadu jer sam tu našao pravi spoj onih oblasti koji me interesuju, a to su hemija, matematika, biologija i fizika.
Pošto sam se prinudno preselio u Beograd pre godinu dana, nekako su se stvari tako odvijale da ostanem tu, pa pokušavam tu da započnem život sa svojom suprugom.
Doktorske studije sam upisao, 3 godine nakon završetka mastera, na Poljoprivrednom fakultetu, smer prehrambena tehnologija. Konkretno se tema doktorata još ne zna ali će biti u vezi sa mesom. Trenutno sam okupiran ispitima koji su opšti za sve doktorante, pa od drugog semestra kreću izborni predmeti i tad ću definisati temu zajedno sa svojim mentorom. Cilj svakako jeste da za 3-4 godine završim doktorske studije, a za to vreme da polako stičem neophodno iskustvo u svojoj struci što sam i započeo u oktobru prošle godine.
Plivanje za vreme studija me naučilo pre svega kako da rasporedim svoje obaveze. Ratko kad sam imao periode da sam fokusiran i na sport i na fakultet. Sistem školovanja u Srbiji nije prilagođen sportu pogotovo na fakultetima. Uvek sam imao kratkoročne ciljeve, da li je to određeni ispitni rok ili neko ciljno takmičenje.
Najteže je bilo proceniti kad je vredno žrtvovati jednu stvar zarad druge stvari. U krajnjem slučaju kad se crta podvuče studirao sam skoro 7 godina što nije kratak period, ali mi se nikad nije žurio jer sam planirao da plivam do 30. godine.
Zahvalan sam svemu što mi je sport pružio, i smatram da nikad nisam morao da se odričem nekih velikih stvari da bih bio uspešan na dva fronta.
Ipak, da čitaoci ne misle da me više neće videti na bazenu, mogu da kažem da se trudim i da plivam malo pored svih obaveza. Jedina razlika je u tome što mi više niko ne govori šta i kako da plivam, već to radim za sebe. Za mene plivanje više nije borba sa pritiskom već alat kojim održavam svoju mentalnu higijenu a pomalo i fizičku kondiciju.“
